Колико год конкретно или очигледно било, због потребе да објасни, критичар апстрактне уметности ће неко дело прогласити сасвим апстрактним. Ако је то једна линија, о њој може причати сатима, а ако је не дај боже троугао или квадрат, о томе ће кењати данима, или написати књигу, три дела.
Када се појаве на ТВ-у, редовно пожелите да их гађате кломпом.
– Милице, шта мислиш о овом уљу на платну? Прилично ми апстрактно
делује, мада нисам сигурна да баш у потпуности разумем поруку слике…
– А? Порука? Маро, на слици је само коњ који пасе траву. Гладан коњ, Маро. Једе.
– Да, али његов положај у односу на посматрача и овај колоритет…
– Маро, коњ.
– Сигурно има неку поруку, погледај и однос ногу и овог дрвета иза…
– Коњ.
Preuzeto sa http://vukajlija.com