Заоставштина из комунистичког времена кад су радници масовно из фабричких кругова износили (читај – крали) свакојаке потребне и непотребне ствари у нади да ће им некад затребати за личну употребу и корист. Тако сад, свако од нас у свом подруму може наћи тотално сумануте делове нечега за шта нема појма чему могу служити. Ту су затварачи калашњикова, уља за трансформаторе у кантицама (веома отровно), вратила електромотора, катодне цеви телевизора, разне глодалице у деловима које ни најбољи мајстори не могу склопити јер су изношене у деловима, топови рентген апарата, сочива оптичких нишана, каде за галванизовање и шта ти све не. Наравно, све је рађено под девизом: “Носим кад и шта има, а не дал’ ми треба”
Миле вариоц: Ало, Рашо, где носиш тај вентил котла?
Раша ложач: Па кући, Миле.
Миле вариоц: Па шта ће ти то?
Раша ложач: Ма не треба ми, али погледај како је добро гвожђе, потребаће за неки курац, ставим ја то у подрум и нека чучи .. не узимам кад ми треба, него кад има, мој Миле …
Preuzeto sa https://vukajlija.com