Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
– Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe?
– Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Preuzeto sa http://vukajlija.com