Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se
nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja.
Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu
koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
­ Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala
udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam
dopustim da prenoćite u kući. ­ reče udovica.
­ Ne brinite! ­ reče Štef ­ Mi ćemo prespavati u štali, a
čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro
se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak
vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet mjeseci kasnije, Štef je iznenada dobio
pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko
vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne
gospođe s farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita:
­ Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo
prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
­ Da, sjećam se. ­ odgovori Ivek.
­ Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?
­ Pa, jesam. ­ reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef
prokužio.
­ Moram priznati da jesam.
­ I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto
da joj kažeš svoje?
Ivek je problijedio.
­ Da, jesam, sorry, stari. Zašto pitaš?
­ Nedavno je umrla i sve mi ostavila. ­ kaže Štef.

Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com