0.8 C
Belgrade
Petak, decembar 26, 2025

SLENGOVI

Olimpijsko selo

Jedino selo koje nema kafanu, birtiju i zadrugu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Će ti dođe na slavu možda

Израз који описује ирелевантност дате особе, будући да се на славу позива само породица и људи који су вам заиста битни у животу. Обично се упућује људима који много брину шта ће други да мисле, у свакој ситуацији.

(нека свадба)

– Убијају ме ципеле…

– Па ти изуј… ниси ни прва ни последња.

– Ма где, глупо ми пред овим људима…

– Што, ће ти дођу на славу можда?

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Na izlaznim vratima

Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.

Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.

– Petroviću, ah Petroviću…

– Šta se desilo, gospodine šefe smene?

– Snimila te kamera kako crtaš erektivni kurac na tabli za Quick Kaizen i ideje zaposlenih.

– A to! Gledajte… Ja sam na izlaznim vratima firme, ističe mi ugovor za koji dan. Još sam preko Adeka, tako da prvi ima da letim. Skinuta je cela treća smena, od eventualnog produžetka nema ništa jer su kapaciteti smanjeni a ima višak radne snage.

– Je l’ tako?

– Sve je tako. Ima da kuvate ovde do septembra, eventualno Nove godine, i onda Žabari odoše na istok. Tako da bih tada svejedno izleteo. Ovako sam miran, odoh na selo da zapatim aroniju, pokojni patrijarh je govorio kakva čuda pravi. I Bog da me vidi.

– Da je aronija toliko delotvorna tvoj patrijarh i moj Tito bi još uvek bili živi.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Austrija

Zemlja u kojoj dojče vele.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nisi bio rodjen

Аргумент који би требао да побије вашу тврдњу. Можете ви бити и експерт и докторирати на тему тог догађаја, али ако нисте тад били рођени, дебата је решена у корист старијег саговорника.

– Ја и даље не могу да верујем да смо се и након свих злочина и после другог светског рата опет ујединили са онима…

– Мали, не лупетај молим те! Шта ти знаш о томе, ниси ни био рођен тад а причаш овде нешто…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Okumiti se s majstorom

Kupiti težak krš od automobila koji se, naravno, stalno kvari.

– Vidi ovo, tebra! Taj Ford merkam već neko vreme, počeo sam da pregovaram sa vlasnikom. Izgleda će da mi siđe za cenu…

– Ono?! Samo ti to kupi i ima sa majstorom da se okumiš, slušaj šta ti kažem!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Meduza

Toalet papir koji preživi puštanje vode.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Promašiti kapiju

Situacija do koje u alpskom skijanju dolazi skretanjem sa staze i veoma težak povratak na istu, te uglavnom znači automatsku diskvalifikaciju takmičara.

– Šta je sa Zokijevim klincem? Skroz se promenio kako je otišao u Beograd da studira. Na šta se napravi onakav dečko, ne bih ga ni prepoznao da mi moj klinac nije rekao ko je.

– Loše društvo, alkohol, droga. Promašio kapiju kao Tomba devedesčetvrte u Lilehameru. Zoki hoće da se besi, Goca pije eksenciju. Cela familija otišla u kurac.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Prećutano

Поента. Огољена суштина. Једна реченица која погађа директно у мету. Реченица која се обично прећути.

Постоји у човјеку нека нејасна тежња да прећути оно најбитније. Да говори сатима, али да не каже поенту. Да остане нијем када треба казати круцијално. То почне рано. У младости. Једном оћутиш, стрпаш дубоко у складишту своје подсвијести и заборавиш. Заборавиш? Тешко. Речено се заборавља. Реченом се опрашта. Оћутаном, хм… Оно што ниси рекао никада не заборавиш. Увијек ће ти становати негдје на врху језика. Као проклета душа која лебди између живота и смрти, прећутано лебди између ћутње и жеље да се каже. На врху језика. Тик пред пуштање у етар… али ту и остане. До краја.

Неки људи оћуте своју бит. Суштину свог постојања. Никада је не подијеле са другима.

Желио је да буде пјесник. Да пише за дјецу. Желио је да буде глумац. Да пусти бркове као Зоран. Желио је да живи у Даблину… Оћутао је. Није имао храбрости да каже. Да покуша. Постао је рачуновођа. Не живи лоше. Споља. И дан данас куцка у телефону насумичне стихове, док чека зелено на прометној саобраћајници. Обрише кад стигне кући. Оћути.

Гдје би нам био крај да смо рекли све што је требало? Зар би ми жена била Јована а не Жана да сам рекао? Бих ли живио гдје живим? Да ли би ме и даље сматрали лошим да нисам ћутао?

Оћутано гризе. Оћутано уједа. Крваво. Болно. Вјечно.

Ријечи су да се говоре, осјећаји су да се искажу. Немојте ћутати. Последице изговореног не могу бити горе од оног оћутаног. Шамар не боли. Презир је пролазан. Туга се лијечи. Само оћутано постојано траје. Мори и не да мира.

Зашто сам ово написао? Зато што… хм.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Spucati

Potrošiti sve što imate u roku od smesta na razne opijate i/ili mamipare, (što je ionako uzročno-posledicna relacija).

-Opet si se naduvao, pa si spucao sve pare na ringišpilu!

Preuzeto sa http://vukajlija.com