Палестинци су квази урбани тинејџ ликови чији је заштитни знак Арафатка и углавном су то натпросечни бизгови са Филозофског, Филолошког, као и мој другар Риста. Они су познати по томе што себе сматрају за кул ликове, трипују да се рибе ложе на њих, јер они тако много знају о сукобима на Блиском Истоку, велики су борци за правду и ослобођење палестинског народа, ако треба побили би све који угрожавају Палестину и њен територијални интегритет, иако су велики пацифисти и не пада им на памет да служе војску, чак ни цивилно. Реално, све су то будалесине, који имају за циљ само да чују од неке зиљаве чкепи: "јао, што је сладак, има Арафатку, а и јако је оно… паметан… мис’им, хеј, он саосећа са палестинским народом и заједно са њима преживљава њихове патње. Дала бих му пичке, иако нисам пукла".
А они немају појма ништа о целој ствари за коју се "боре". Суштина њиховог постојања је да се тера курац некоме, а Палестина им је пала ето тако… случајно на памет. Класични позери ала Ратибор Тривунац. Што наш народ каже, то је тај тип људи који би се јебали за динар, и само ради личних и себичних циљева били спремни да вичу "Палестина је слободна", "Косово је Србија", "Камбоџа је Лаос" или "Правда за Мишковића". Све ради личне промоције, већег успеха код зиљавих чки, тотални позерај, можда већи него наш естрадни. Можда би неко јавно да им каже, да им скрене пажњу (ипак и они су људи): "Хеј момци, џабе вам те Арафатке, нисте кул и нећете јебати". Можда нам свима тад сјашу с курца, и окрену се рецимо нашој народној ношњи, шиптарском кечету или турском фесу. Није битна симболика, само да су они нама и даље кул. Боже, како ми иду на курац…
Preuzeto sa http://vukajlija.com