Ćale vidi monitora, otišla mu zelena boja sve rozo na ekranu.

-Opet si posećiv’o gejtub, pa jesi li ti normalan? Zalutaš sa pornjave na pedere i usereš mi se u sistem!

Alo bre, imaš tri osnovne boje, crvenu, zelenu i plavu, kad ode jedna od njih nastane neka treća. Sad je otišla zelena, znači ekran je ružičast.

-Aha, drmni ga sa strane možda se popravi.

Probao sam stari, više ni na to ne reaguje.

-U majku mu, što bar nije otišla crvena ili plava, ne da gledam taj pederluk od ekrana.

Ćale ne kaže se ekran nego monitor, moraš da koristiš stručne izraze!

-Nisam ja informatičar da moram to da znam, ti misliš da sam ja u ono vreme mog’o da drkam kurac čitav dan uz to sranje. Doduše uz radio jesam.

Eto ćalac, ovo ti je “radio“ današnjice.

-Pa dobro, i šta sad?

Pa mog’o si da mi daš pare da kupim novi.

-To sranje, pa da ti se opet pokvari i dobije tu pedersku boju nakon par godina, nema šanse.

E dobro stari, ja imam ovaj telefon, imam ruter, mogu da hvatam wifi i da gledam sve što sam do sada, a ti upali radio kad budeš hteo da čuješ rezultate, i to u kasnom sportskom dnevniku tamo oko 22 časa. Ako hoćeš čitav dan da čekaš da saznaš jesi li prošao tiket onda slobodno. Ja ću da uživam u čarima androida.

-Au majku mu, pa zar toliko?! Jebeš radio, gledam u budućnost, evo ti pare kupi neko kvalitetno sranje nemoj ovo opet da mi kupuješ, sve sam zidove ogulio udarajući ga napred a ono se guzicom uvaljuje u zid.

Ćale ne možeš od katodnog monitora da praviš plazmu.

-I evo ti kodovi uplati mi tiket, daće Bog da mi se vrati za monitor.

HE Đerdap:

– Gazda, gazda, šta radi ovo? :klik:

pogon staje, turbina prestaje da se obrće, pad napona, sto hiljada potrošača ostalo bez struje uključujući i elektranu

– Pa šta ti bi da pečurku pritisneš jebala te ona u dupe?

– Kako bi znali da radi da nisam?

– Bato, juče smo se ubili ko lego kockice kod Šomija od one viljamovke.

– (ŠTA!? Nego, aj… lego figurice imaju onu rupu u glavi gde im staviš kapu pa kao rupa u memoriji) HAHAHAH. Ko sve bio?

– Bile one s ekonomskog, znaš ona lepa ali ravna ko šestar.

– (Daska, fosna, šestar, pun krug, geometrija… Ajde i ovo neka prođe… Što ovo sebi radim, nek’ ispriča priču i nek se goni) Ej , znam nju bila je sa mnom u gimnaziji. Do kad ste ostali? (Zašto, zašto diraš u dubine pakla književne slobode ovog čudnog uma)

– Potpuno sam bio izgubio pojam o vremenu. Buljim u onaj sat ko Mormon i ništa mi ne ulazi u glavu.

– (Ovo nije dostojno moje analize) Pa kako stiže kući? (Mazohisto!)

– Odvezo me Srba, ne radi mu grejanje izmrzo sam ko pička!

– (Kakve veze pička i hladno… JAOOOO… čekaj, ovo je prihvaćen sleng! ALELUJA!!! Ima nade i za njega) Jebi ga… Jugo… Moram da palim. Najebo sam od ovog faksa ko Oliver Katić. Vidimo se.

Ako je verovati njima, svaku informaciju koja nam je potrebna je dosta samo da „ukucamo u kompjuter“ i na ekranu će nam „izbaciti“ sve što nas zanima.

A jesi probao da nađeš mog brata od strica Savu iz Čikaga?

– Nisam kevo, znaš li ti koliko Sava u Čikagu ima?

Pa znaš Savu! Visok, krupan, imao nekad brkove. Znaš ga! Samo ukucaj njegovo ime i sigurno će ti izbaciti nešto o njemu.

– Evo sad ću ga „ukucati“.

(30 sekundi kasnije) Nema ništa, ne mož da ga nađe. Aj sad vozi!

Ma sigurno si ti tu nešto loše ukuco. Mora da ga nađe.

– Ajdeee, vozi-vozi! Drugi put. Sava je sigurno u diznilendu, nedostupan.

– Mala se sjajno branila, ja sam dao sve od sebe, ali nije bilo rezultata. A onda sam joj pokazao svoj… Karakter!

Мana

– ne mozeš prepoznati pokojnika, tako da mogu uvaliti bilo koga u konzervu

Prednost

– u slučaju porodične tragedije mogu svi stati u jedno pakovanje

– Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.