Звучи поприлично једноставно. Завршиш факс, млад, перспективан, сва врата су ти широм отворена. Студираш да би "имао од чега да живиш", да би "издржавао породицу", или да би плату трошио на алкохол и курве.
Ипак, не. Прави разлог студирања је онај који у теби препозна: локални коман/ тетка са Буркине Фасо/ комшиница/ кевина другарица која ради у фабрици или неко сличан. Свима нешто треба, и ти си баш тај који ће им то испунити.
-Де си брате, нема те сто дина, ш’а се ради, јел се љавају неке цупике, а торима? Ш’а си оно беше ти упис’о, неко гудрање опасно, а?
-Де си Шоми, ма какве цупике, ја сам ти на фармацији, не дижем главу од књиге.
-Опппа, па што се не хвалиш? Саћемо да имамо доживотну залиху ексера и спида, а?
-Да брате, чим завршим, отварам лабараторију, ал само ако си ми ти ПР менаџер.
——————————————————————-
-Гле, гле, актовка, шуља, јел се то кренуло у неко пичарење?
-Ма јок брате, симулирамо суђење на факсу, па оно.. Знаш.
-Ма није ваљда, па ај да завршиш, па дођеш код мене на право суђење, какво курац симулирање. Ал да ме вадиш из мардеља, оратаци смо из краја.
-Није проблем Жаре, ал сумњам да је твој грам вутре пре четри године ишао на специјални суд.
Preuzeto sa http://vukajlija.com