Јело у пекари које не знаш како се зове, а стоји тик поред пице.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Јело у пекари које не знаш како се зове, а стоји тик поред пице.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
…ne sviđaš mi se na taj način.
Ova situacija je kao kada odeš na razgovor za posao, i kažu ti – imaš sjajan CV, imaš sve karakteristike koje nam trebaju, ali nećemo da te zaposlimo. Ipak, koristićemo tvoj CV za poređenje sa drugim kandidatima, a zaposlićemo nekoga ko je mnogo manje kvalifikovan, a po mogućstvu i alkoholičar. Ako ne budemo zadovoljni njegovim radom, zaposlićemo nekog drugog, ali ne tebe. Nikad tebe.
Tebe ćemo zvati s vremena na vreme da se žalimo na radnika kojeg smo zaposlili.
Ti mi dođeš kao brat!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Geslo narkomana na lečenju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.
Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Izraz kojim opisujemo ponašanje osobe koja se rasipa nekom sićom. Uglavnom se radi o osobi koja i ono malo što dobije profućka za dan.
-Matori ajmo u kazino Aleksandar da bacimo neki rulet.
-Odakle ti pare budalo,juče si žickao od mene za pljuge a danas oćeš na rulet?
-Pa bila plata jutros.
-Brate, cigani kad imaju masti oni i dupe mažu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Figurativno izraziti afirmativni stav prema prethodno iskazanoj sentenci alfa govornika u društvu, čime mu se ujedno ostavlja potpis na guzici, u vidu još jedne persone koja mu se uvukla u dupe.
– Kristijano Ronaldo je nemač pojma.
– Potpisujem!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Чаролија уметничког стваралаштва. Овде велики маг драме Синиша Павић на суптилан, истанчан начин увлачи своје јунаке у конфликт, где долази до невероватног преокрета у дијалогу, уз помоћ само два лаконска питања: "који?" или "какав?". Ове речи, захваљујући карактеристичној ретардираности ликова, бивају окидач фрустрације јунака коме су упућене, и тако једним сасвим спонтаним, волшебним током долази до кулминације у радњи.
– Браниславе, звони телефон, хоћеш ли се јавити већ једном?
– Који телефон?
– Исти онај преко кога се домунђаваш са оном роспијом, твојом секСретарицом!! Шта је, шта си убледео, мислио си да не знам? Аааа, па није Рајка сисала весла!
– Ма о чему ти причаш, жено? Каква весла?
– Оволика весла! Сад ћеш да видиш колика весла!
(узима весло и јури га по кући)
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi ‘vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ноћна мора сваког шефа, директора или таквог неког главног курца експозитуре из унутрашности.
Пошто је, јелте, већина седишта фирми у БГ-у, телефонски позив ка сржи компаније улива страх у кости на само помињање те појаве, јер мисле да су преко пута жице бића са три руке и четири ноге који преко фона могу да те залепе шаком у главу. Ова појава се са шефова преноси и на остале запослене који прекидају везу кад их зове тетка из главног града.
– Рајко, имамо проблем око суме новца.
– Не зови ме Рајко него господине директоре, јебем те блесава. Шта је било?
– Нешто није добро, и минусу смо 465 динара. Не можемо наћи грешку. Мислим да требате позвати Београд.
– Ауфф :откопчава горње дугме кошуље и зноји се по челу:
…
– Ало, ало, јел то Београд?
– Јок, ја сам Мара, овде кувам кафу, али секретарица оде негде па каже да се јављам док се не врати.
– Добро, зовете се Мара, али из Београда?
– Не, не, ћаћа ми је дошао са Косова, а матер из Лике, ко зна где су се спанђали, ваљда преко неких заједничких пријатеља.
– Не питам вас то, него да ли сте сад у Београду у главној експозитури наше банке?
– Ма јесам, али путујем сваки дан. Некад аутобусом, а некад ме и муж вози, скупо гориво вражију им матер америчку, шта смо им ми криви. Једва чекам да се Шешeљ врати, биће револуција!
– О јебем ти матер и теби и мужу и ћаћи и Београду, јебене будале наркоманске. Мрш у курац, јебите се манекени!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pojam se odnosi na osobe kojima nijedno štivo, makar i zabavnog karaktera, nije uticalo na razvoj inteligencije.
Načitan kao Tarzan!
Preuzeto sa http://vukajlija.com