Posesivna majka koja od svog čeda napravi debila.
– Mama, mama, ja bih pivo!
– Vidi ti njega – pile jedno goluždravo… Kakvo pivo, a nisi se još ni sa sise skinuo. Nema pivo bar dok ne napuniš dvaesjednu!
– Ali, mama… To je tek za dva mjeseca…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Jedina logična, i ponekad skoro neizbežna opaska na račun onog ispred tebe, u slučaju kad napravi red od pola kilometra dok mu u pljesku ne natrpaju sve moguće i nemoguće dodatke.
– Šta ćemo od priloga?
– Pavlaka urnebes senf i kečap, stavi malo ljute, jedan kolut paradajza mada možda bolje dva mala, krastavce…Stavi bolje kisele. Šta je ovo, mešana? Može i malo mešane, i urnebes…Aha već sam stavio dobro ništa, onda kari malo…Daj stavi i malo cvekle.
– Stavi mu i malo ćumura, pička mu materina nenormalna.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ili dobro, dobro lik.
Čovek iskuliro lepo sve. Imao brkove negovane, naočare zlatne i smeškao se divno. Gde sam ja, kaki rat, kake sankcije, kaki kurci, palci, odsečeni, drekavci, tuneli, sve je ustvari ok. Prototip Borisa Tadića, al mnogo bolji, sa dušom, imo onaj komunjarski šmek za babe. Svi vole Slobu al mora da postoji i neka lajt vezija, manje agesivna, kulerska. Najbolje delovao u tandemu sa Momirom Bulatovićem. Zajedno jeli po celo jagnje i pili po tri litra vina. Momir tu prednjačio, pa se i napije, Zoki jok. Smejali se Slobi što ozbiljno shvata vlast i život uopšte, a ženu pogotovu. Ne zna se ko je imo lepše brkove i ko se više smešio. Pogledaš te ljude pa pomisliš ovo bre neke dobričine. Ovi isti ko moj teča i njegov komšija kad su veseli. Divota jedna.
Može se smatrati uspehom ako u životu postaneš Zoran Lilić. Putuješ po svetu za džabe al ne smrzavaš se ko Memdović. Blizu si vlasti, imaš sve, super ti, karaš Vesnu Zmijanac, a nemaš nikakvu odgvornost. Prinčevski. Postojao izraz lilićevski za nešto opušteno, bez sekiracije.
– E godinama idem kod teče na slavu i tamo je svake godine jedan lik, isti Zoran Lilić, al isti! Znači smeška se celo veče, ima isto brkove, obuče se onako ko za prijem džibutanskog ambasadora i sve mu dobro, Zoki jel dobro pečenje, a dobro izvrsno, vino, izvrsno, izvrsno, ren, jel ljut, dobar, dobar, baš kako treba i samo se smeje celo veče i jede ko provaljen, al na finjaka, ne vidi se. Neko se i napije neko se malo posvađa al Zoki jok. Sve je dobro, dobro, rešićemo to. Al pizda mu materina neko mudo je u opštini i svake godine mi obećava poso i kao ma u redu, u redu je to, i ništa. Ma pravi onaj Lilić, nit šta radi, nit je šta ikad radio, jeo govna ceo vek, i prošo u životu samo tako…
– Ma ima sigurno i on neku muku…
– E pa jedino… Žena mu je brate rospijetina samo takva…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Sposobnost permanentnog pušenja kurca i lizanja usranog dupeta zarad lične dobiti. Ova disciplina, pored besomučnog klimatanja glavom i smejanja na debilne fore, obavezno uključuje i servilnost idolu u vidu donošenja jutarnjih novina, brzinskog dopunjavanja alkohola u čašu čim se isprazni, uplaćivanja kladionice i nošenja mobilnog telefona na servis bez da tražiš pare. Podrazumeva se da nemaš mišljenje, ne otvoriš usta ni kad progori savest i žmuriš na zulum i nepravdu, čak i ako je po tvojim leđima.
Na kraju se popneš na vrh socijalne lestvice praveći se da nisi raspala kurvetina i pronađeš sledećeg genija koji će da ponovi ciklus.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Osnova svakog cenjkanja. Jer, nisi pravi pregovarač, ako ne pitaš prodavca koja mu je zadnja cena. Poznato je da samo budala plaća punu cenu, ti si pametan kupac, i stoga uvek moraš da pitaš prodavca magično pitanje – koja ti je zadnja cena?!
– Izvinite, gospodine Kinez, gospodine Kineeez!
– Da?
– Koliko vam košta ova veštačka pička?
– Tli hilade dinara!
– Aha…u to mi je malo mnogo sada…a koja vam je zadnja cena?
– Moze za 2500.
– A recimo da vam dam 2000, plaćam odmah?
– Ne moze, idi dlkaj kulac ili pisi definicija na Vukajlija, siktel!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Tihomir koji se prvo šunja po prostoriji a onda napada kada najmanje očekujete.
– Učiteljice, učiteljice, mogu li da otvorim prozor?
– Ali zašto Perice? Hladno je…
– Paja pustio šošona!
– Otvaraj!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Usklik ozlojeđene šlihtare, spremne da se bori do kraja za svoje teško stečeno parče anusa!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Неким поступком изазвати неочекивано јаку реакцију. Тригер (окидач) је углавном кап која прелије чашу и доведе до масивног шитсторма. Тригеровање покреће необјашњиву и тешко схватљиву лавину и баца тригеровану особу у афекат. Гаврило Принцип с локалним значењем, десета погрешна судијска одлука након које избија туча на терену, један корак који води преко ивице.
1 – Молим оптуженог Докурчева да ми каже шта има у своју одбрану и да ми каже да ли су истинити наводи госпође Милић Хаџифејзовић у којима тврди, цитирам: „Дотични Докурчев је мог мужа, 20. новембра 2016. године сачекао на ходнику зграде, везао га дугачким канапом, обесио наглавачке на тераси, истим тим канапом му фиксирајући муда, и спуштао га тако са четвртог спрата, до приземља, тачно седам пута, када је мој муж, гдин Дејан Хаџифејзовић добио блажи срчани удар. Након тога га је подигао назад на четврти спрат, у свој стан и шутирао мартинком у лево плућно крило.“ Па, господине Докурчев, шта имате да кажете на ове наводе?
2 – Прво и прво, није ми била намера да га спустим до доле седам пута, већ ми је при подизању дотичног након шестог спуштања исклизнуо канап из руку, друго, шутирао сам га и у бубреге, али не мартинкама него труперкама, постоји разлика, знате. Треће, ставите се у моју ситуацију. Дотични, неколико месеци уназад свако јутро у шест ујутру креће да вежба у свом стану преслушавајући „Моји су другови“ Момчила Бајагића званог Бајага, на рипит, вежбе му се састоје од трчања у круг по стању, певања рефрена и успутног стењања током строфа које и даље није научио. Четврто, тог фаталног, 20. новембра, након целе те тортуре сам кренуо на посао и срео дотичног Декија у ходнику зграде где ме је поздравио са „добро јутро џезеру“, што ме је екстремно тригеровало и довело до флешева сваког јебеног јутра у претходних седам месеци. Од када се он доселио у моју зграду, анксиозан сам, Бајагић ми се привиђа на улици, и развио сам фобију од џеза, другова и генерално људи који се зову Момчило. Ако и даље сматрате да сам крив, ето, прихватам казну, каква год да је. Само да будем што даље од овог монструма.
3 – Поштовани судија, то што је живот дотичног сив, не значи да мој не сме да буде жу…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Dramatičan prikaz neiskorišćenog potencijala.
– Ej kakav sam igrač bio, da ti znaš! Da sam nastavio da treniram, gde bi mi kraj bio!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham….
Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas…“ –
Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:“Prati crveno, samo prati crveno!“ Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne…Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. „Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm…boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa…opet se zaigrao.“
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom – jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh…Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. „Uzmi još jedan dim.“ Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
„Minja, samo prati crveno.“ Tako je! Palac gore. Idemo dalje!
Minja Subota: Iza jedne stare šupe natrćila komšika dupe!
Deca: Xxaxaaxxaaxaxaxaxxaxa….
Joca Adamov: Minja prostodušan kao i uvek! Daj malo kulture pička mu materina.
Branko Kockica: Deco, danas ćemo naučiti kako nastaju stihovi. Ko želi, ko želi?
Deca: Ja, ja, ja, ja, ja…..
Branko Kockica: Ajde Joco ti još jedan primer!
Joca Adamov: Preko polja vetrić piri iz gaća i kurac v….!
Kamerman: Prati crveno, prati crveno.
Preuzeto sa https://vukajlija.com