Latinska reč koja označava zaprepašćenje, zbunjenost, preneraženost a koja je postala popularna zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj izjavi. Može se koristiti u situacijama kada želite da delujete elokventno i načitano.
– Jao maco, kako je bilo sa onim frajerom sinoć?
– Ma super, nego draga moja kad skide gaće i izvadi onu golemu kurčinu sva sam se konsternirala.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Prvo što vam padne na pamet kada upoznate lika koji živi u svojoj dimenziji stvarnosti, gde su pojmovi smisao za humor i socijalne veštine totalno izvrnuti, tako da ono što je nama prihvatljivo, njemu nije. I obrnuto.
On hoda na Ge po pločniku, kao konj. On hoda bos po travi. On hoda bos po lokalnom potoku u koji se izliva kanalizacija. On prilazi besnim kučićima da ih mazi. On izlazi na minus deset u gaćama i bade mantilu u prodavnicu.
On fura svoj stil, njemu nije stalo do tvog mišljenja!
A možda se samo nagruvao, pa mu je sad svejedno.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Кад изјебеш неког у задњој секунди и пустиш га да пољуби врата.
А: Еј, откуд ти пре? Зар није вечерас требао бити дејт са Мајом?
Б: Вечерас може бити само дејт са Десанком, Маја ми приредила аустралијски дочек.
__________________________________
А: Како прошао онај квиз на Вукајлији?
Б: Никако, Севаст био спреман, али га Мелкор дочекао аустралијски.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Apstraktno objašnjenje zašto ti nikako ne uspeva da raspališ vatru u Smederevcu. Babe na jugu su nekad davno masovno koristile ovaj komentar.
A onda se pojavila hepo kocka…
Nema veze to što su drva vlažna, ni to što je možda odžak zapušen, ni to što duva vetar… babe znaju pravi uzrok problema.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Poslednji vapaj osobe koja je u govnima do guše a kolena kreću da joj klecaju. Osobe koja je pretrpela i i dalje trpi jebanje teško i surovo bez imalo milosti, a trpi jer mora pa joj je glas jedini način da ostane svesna, te da ne pukne i poubija komšije onim metalnim za tepihe.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Najskuplje moguće.
– Moram da ga teram kod majstora, otpašće mi prednji levi.
– E nemoj u servis, da bacaš pare za džabe, namontiraće ti to zet moj za džabe.
…
– Trebao bih sutra do Beograda…
– E možeš sa nama busem ako hoćeš za džabe – moraš samo da odstojiš jedno sat i po – dva, al daće ti žutu, i dobiješ još i sendvič i vodu za džabe.
…
– Opa sinak, devetka, ide to tebi. Koliko još do anesteziologa?
– Ma pusti, imam još tri ispita, stažiranje…
– Ma kakvo kurac stažiranje diploma, zaposliće tebe teča za džabe, ništa se ti ne sekiraj.
…
– Bro je l znaš slučajno kolko je PCR test? Treba za Švapsku da idem.
– Au pa ne znam, košta. Imaš ovaj brzi taj ti je jeftiniji, a imaš brate i vakcinu za džabe.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Povik svih neplaćenih pripravnika, stažista i volontera za vlastiti nemar, nerad i neprofesionalno ponašanje na radnom mjestu. Izgovaran najčešće u trenucima revolta zbog besplatnog rmbačenja ili uslijed namjernog previda za koji mnogo ne mare, jer ne dobijaju naknadu za posao koji rade.
Pošto ih država ne plaća, nema ni realnog metoda da ih kazni sa sitne prestupe koji nisu sankcionisani otkazom.
– Đole, ajmo na pauzu pa malo prošetati do parka na bleju?
– Kako sad, pa moramo unijeti spise u arhiv, pauza nam je samo pola sata.
– Ma bole nas kurci ako zakasnimo sat, dva, nek nam odbiju od plate.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Мењаш старе инсталације у кући. Развлачиш каблове у зиду, стављаш нове утичнице, прекидаче…
Треба ти десет прекидача за светло (претпоставимо толико, ради лакшег приказивања). Кад их донесеш из продавнице, сви су они лепи, чисти, ушушкани у оне кесице… Сви су исти. Као јаје јајету.
Онда дође време да их постављаш, да прораде, да почну да служе ономе за шта су намењени. Е, то је тренутак када читава та прича о једнакости пуца: један је за светло у предсобљу, други за кухињу, трећи за купатило… Један је стално у топлом и чистом, али га чвракају на сваких пет-шест минута; други је на хладноћи, промаји и под влагом, а пали се с мене па на уштап (подрум, шупа); онај за терасно светло још ређе… Итд. Одједном, не само да више нису исти, него су им судбине различите до непрепознатљивости.
А од чега зависе те њихове даље судбине? Од нечег баналног, скоро понижавајућег: од тога којим си их ти редом узимао са гомиле. А ти си их узимао насумице, јер је стварно било свеједно, јер су сви стварно били исти.
Живот.
Код људи је та различитост још израженија него код ових чвракалица из приче: од самог тренутка кад се два гамета споје и настане човек, он је један, јединствен и непоновљив. Не постоје два иста, ни у једном тренутку. Околности му одреде даљи животни пут, неко прође боље, неко горе (и, наравно, свима се увек чини да су други боље прошли од њих) – углавном, толико о свим тим причама о некаквој „једнакости“ између људи.
Равноправност? За њу треба да се боримо, за њу можемо да се боримо и за њу мора да се бори свако ко има иоле мозга, иоле образа и ко иоле држи до себе. Али, једнакост?! ‘Ајте, молим вас, колика човек мора да буде будала, па да се заноси тим причама!
Нисмо једнаки, никада нисмо ни били, нити ћемо моћи да будемо. Е сад, који нас је то Мајстор инсталирао и да ли нас је захватао насумице, као ти оне прекидаче када си их уграђивао, или је то ипак радио плански и са неким смислом – о томе увек може да се прича.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Vrlo hendikepirana osoba, sa profesionalnom deformacijom koja ga sprečava da uživa u suštini napisanog dela. Nešto slično kao porno glumac. Jebe, a vodi računa gde pada senka i na kojoj kameri svetli lampica.
Preuzeto sa https://vukajlija.com