Kada se hrana zaglavi u dušniku i izazove gušenje, kaže se da je otišla „upreko“.
Baba: Nemoj da ležiš dok sišeš tu bombonu, otiće ti upreko.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Šta zna mačka šta je februar
Priroda ne bira ni mesto ni vreme, sve njoj ionako prinadleži. Ne jebe ljudske premere, nazore i zakone, pa nema ni vajde grcati za kontrolom i razumom.
Jer mačke se pale kad otopli, a ne kad okreneš list u kalendaru.
Dakle, opusti se, rodiće malina, pašće sneg, stiže tetka iz Crvenke. Džaba listaš vozne redove, doći će kad dodje. Ako dodje. Viša sila boga ne moli, bato. Zato je na koncu i svejedno, iznenadiće putare, svaki put. A putar je ipak samo čovek, rab, mali, glup, grešan i nesposoban da predvidi i najizvesnije.
—————
– Rale peti je mart već, šta ako sam ipak trudna?
– Koliko kasni?
– Ulazimo u sedmi dan…
– Prvo lakše malo sa množinom, drugo, šta zna pička šta je februar, nije vešmašina da je isprogramiraš da pušta boju po belom, sunce ti blesavo. Ne nabijaj mi tenziju svakih trijes dana ljubim te.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
mediokritet
Osoba koja u sredini sredine nađe sredinu. Osoba koja nit smrdi nit miriše i koja se najbolje oseća kada je potpuno neprimećena.
Ali ona ima svoje mišljenje, koje glasi: „Tako je“.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Plaćkanje
Termin skovan u Bosni tokom perioda ’91.-’94. koji se odnosi na privatizovanje pokućstva, automobila, mašina i bele tehnike iz napuštenih kuća čiji su vlasnici pobegli pred naletom rata. Plaćkanje nije nužno vezano za nacionalnu osnovu, više je strvinarenje i lešinarenje onoga što je ostalo od strane onih što su ostali. Obično je najveći plen imala paravojna formacija koja bi „oslobađala“ dato mesto, a neretko su to bile i one komšije koje su odlučile da ostanu i dočekuju „oslobodioce“. Pred kraj rata i početkom ’95. kada su neki počeli da se vraćaju kućama krenula je druga runda plaćkanja – ultimativno strvinarenje do gole koske: skidala su se vrata i štokovi, prozori i stakla, poklopci za šahte, garažna vrata, kapije i tarabe, kako bi se kuće koje su koje su ogoljene u prvom krugu sada koliko toliko pokrpile i učinile dostojanstvenim za život. Nešto obazriviji su nastojali da plaćkaju po tuđim i daljim selima, kako bi smanjili šansu da budu provaljeni.
– Gledam nešto komšo, kad si nabavio ovu vitrinu?
– Pa ima par godina. Što pitaš?
– Nešto mi poznata, imao otac u mene sličnu takvu.
– A je l’? A dobro, starija je to građa, dosta popularno ranije bilo.
– Da, da baš tako. Kao što je bilo popularno držati lovačku pušku u vitrini i okrbati ivericu na tačno 21 cm iznad ladice.
– A?
-Imam ja takvu baš lovačku pušku od pokojnog oca. Šta kažeš da je donesemo da vidimo da li štima kad se postavi? Pa ako štima da ti kompletiram kolekciju?!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Keš memorija
Lihvarski mozak, koji pamti tačno u paru ko mu je i koliko dužan.
A: Evo ti onih 200 dinara što sam ti bio dužan.
B: Ti si meni dužan 202,50 dinara!
A: Gde bre nađe ta 2,50 dinara?
B:Eeee, keš memorija!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
iluminutak
Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
Ljubio sam usne sa kojih med kaplje,
i sanjive oči gde se čežnja krije,
slušao sam brezu dok jablanu šapće..
kum: Joooj pjesme, kume jel čueš?
kum: Čuem kume, čuem.
Polomicu čaše od kristala
počupaću bokore od lala
otkinu…
kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?!
ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju.
ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih.
ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže..
Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah’o vranca, ata
sto đerdana trg’o s vrata…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Sve domaćice, a same ga vraćaju kad ispadne
Glumatanje i lažno moralisanje. Skrinsejver. Ovamo k’o Sloboda Mićalović, a ustvari kvačilo golfa dvojke.
– Znaš… Ja ne volim da mi glođu sisu prvo veče, nikad ne dam u guzu, mrzim da nosim tange i nisam neki ljubitelj društvenih mreža.
– Šta misliš da odemo mojim privatnim avionom na večeru u Milano?
– Milano?! Evo ti moj insta, pogledaj u kojim ti se čipkastim gaćicama najviše sviđam, večeras jebeš nakon što ti isisam crne misli!
– U dupe?
– Podrazumeva se.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Tapir
Човек са гигантским споловилом, Паладин је за њега мало дете. Назив је настао због афричке животиње чији Бобан у ерекцији овако одокативно чини 30% целокупне масе.
– Какав је био Мики синоћ? хехехе
– Сад ми је јасно зашто га зову тапир, куцала сам на гуглу, пола животиња, пола курац. Једва сам преживела. Таман кад помислим да ће да испадне из мене и да престане да ми чеше бубреге, он зађе још дубље, чини ми се да му кобас има џи пи ес и могућност да се извија ко змија.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Frižider sa sladoledima u lokalnoj samoposluzi
На први поглед, све делује идилично, још један плаво-бели фрижидер са утиснутим логом познате индустрије замрзнутих производа у локалној радњи на периферији града.
Такви фрижидери имају своју животну причу. Али, за разлику од оних централних градских сладолеџијских фризова, он никада није имао само једну улогу нити је био онако упицањен заједно са сунцобраном и кантом за омоте, у истим плаво-белим бојама индустрије. Друштво му увек прави картонска кутија смокија која имитира место за одлагање ђубрета. Он никад није закључан, јер нема ко да украде од локалних пијанаца што блеје испред и верно стражаре. Цигани се не рачунају, мањак одлази на отпис. Он је и астал на који се редовно каче пакле цигара, обриси са дна пивских флаша, прашњави лактови уморних физикалаца када се враћају са штеле док отварају апатинца 0,6. И наравно, у том фрижидеру нису само сладоледи. Ту се хладе пива, киселе, кока-коле, смрзнуто поврће и мешавине, чоколаде, наполитанке, а од сладолеџијских специјалитета, ту су само они најјефтинији и они најскупљи. Јер они једино и иду. Нема средње класе у жестоким предграђима.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ljudski resursi
Suvremeni naziv za robove.
Preuzeto sa https://vukajlija.com