Ноншалантно. Без иједне проливене капи зноја, а веома шмекерски.
Користи се нарочито у ситуацијама када се неко други много више мучио да би постигао исти резултат.
– Сине, која је гужва у граду данас била, јеси вид’о!
– Аха. Ал’ пази фору. Чек’о ја тролу на почетној станици, а око мене пун курац људи, најмање 200. И долази трола и отварају се врата тачно испред мене. И ја улазим, полукруг око шипке, седам до прозора, слушке у уши, бог отац није могао да ме дигне.
– Хаха, као газда!
– Па, тај стил, брате.
===================================
– Човече, положио сам књижевност!
– Озбиљно? Како кад ниси ни планирао да изађеш?
– Лепо. Свратио ја до факса да пишам и видим асистенткињу из књижевности у копирници како оставља нешто на копирање. Оде она, ја уђем у копирницу и питам лика да ми покаже оно и лик ми одштампа један примерак, пошто смо ортаци, је л’ те. Одем у библиотеку, узмем књиге, нађем одговоре на сва питања и право на испит.
– Сереш! И?
– И убодем десет. Као газда.
===================================
– Је л’ знаш ти, ћеро, како је било кад сам ја први пут извео твоју мајку у град?
– Како?
– Био сам клинац. И рек’о ћалету да треба да изведем девојку и ћале ми чак да кола, ал’ пичка, каже ”за бензин се сам сналази”. А ја без кинте. И он без кинте. Криза, ћеро, није се имало тих година.
– И како си се снашао?
– Ништа, одем ја у цркву и покупим све паре с иконе. Као газда.
– Не сееери! Бог ће да те казни!
– Ма јок. Бог ме вид’о те вечери и ја сам јебао у колима.
Preuzeto sa http://vukajlija.com