Па знам, брате, једноставно се пробудим и расположен сам. Напољу је сунчано, киша тим даном не пада. Укућани чаврљају од раног јутра, ни трага мрзовољи која их је пратила претходних дана. Ауто је упалио из прве, а и резервоар изгледа пунији. Свака песма на радију је моја омиљена, како ли само знају? Пуштају ме да се укључим у саобраћај. Није ни гужва. Јавља ми се и сисата џогерка. Добро, можда клима главом у ритму музике из слушалица, али одбијам да поверујем. Па петак је, побогу, што се не би јавила? Портир на послу не гледа пропусницу. Да зна српски, сигурно би ми запевао: ”…данас те нико неће дирати, мали”. Ни шеф се није обријао. Колега мења фирму, па му правимо пригодан испраћај.
– ”Желим ти све најбоље, Бред”, а мислим се: да ли се заиста тако зове? Ко га јебе, за кад ми треба? Петак је Бредли, терај се у курац, заболе ме што си нашао нови и плаћенији посао, да ли идеш на Бали у јануару и када ти ћерка полаже испит на флаути.
Састанци су опуштени, данас се важне одлуке не доносе.
– Какви су планови за викенд?, љубазно пита директор сектора.
– Чекај да претерам вечерас, контам, а кажем учтиво: ”Ах, знате како је, породичне обавезе, као и обично…” Коњу, теби ћу да кажем да ћу пола суботе да мамурам, а од пола да кренем да се поправљам.
Иркиња је у тесном џинсу, а Индијка у кежуал мајици раздрљене крагне. Да, види се раздељак, а ја волим чоколаду. Џејн ће на паузи за ручак у паб, па ако сам расположен… Јок, ти си расположен, Џејн је бре прошле године појебала бармена у колд-руму на шес’ степени целзијуса, налакћена на картонске гајбе мексичке Короне! Доста пре фајронта!
А исто је био петак, рек’о ми човек.
Имејл у 4:58:
”Пожури по малог у обданиште, знаш да петком раније затварају, имате вечеру од синоћ или наручите пицу. Ја нећу дуго, најкасније до 11! Љубим те… Мва :)”
Preuzeto sa http://vukajlija.com