Ово се каже за особу која кад оде у госте или било где ван куће, остане толико дуго да изгледа као да је и Богу испао из видокруга.
На славама толико дуго остаје, да и домаћине испраћа на спавање. Оде у кафану – закључа је. Ако је свадба, иако је младине стрине сестрића теча, увек остане последњи, таман да замени старојка кад се прогласи фајронт и испрате младенци на спавање, јер је овај толико пијан да су му ноге прогласиле аутономију, а и толико не зна за себе да је од 9 увече почео се свађа са чивилуком мислећи да је конобар, вичући како лопужа ‘оће да му наплати дупло.
Иако сваком делује као класични клоподер, који је превише радознао, љубопитљив, напоран и наметљив, то је пре свега особа која као Дара Бубамара у песми “Сви су ту као некада”, последња оде, а дође прва – да не самује.
Неретко су овај израз користиле наше мајке кад се заиграмо на улици и код неког или кад као тинејџери почнемо да изалзимо, па не дођемо кући на време.
___________________________________________________________________
– Никола, сине, имаш ли ти кућу? Цело вече те зовем, не јављаш се. Ти кад одеш негде, Бог те заборави.
– Али, мама, ја имам 45 година, нисам више дете, а и тек је пола 12. Па ваљда могу суботом увече са женом мало да прошетам, а да ме нико не гњави.
– Ноћ је за спавање, није за шетање.
– Али ми не живимо заједно, у мојој кући ја радим шта хоћу.
– То није битно! Док сам ја жива, ти си моје дете и нећу да се ноћу касно шеташ. Ако ту твоју родитељи нису научили, код мене мора да се зна неки ред.
___________________________________________________________________
– Лепо било код тебе на слави, прошле недеље. Све на нивоу, све по реду, Марија је све спремила царски, ама све је било по ПС-у. Него како сте се решили оних твојих кумова? Па они не заклапају! У све се разумеју, све знају, о свему имају мишљење. Оно и ја сам остао до касно, али ови дођоше пре мене, па опет ја одох пре њих.
– Знаш да они кад заседну, Бог их заборави. Те о овом, те о оном, једно, друго, треће… Ама не стају. Како један стане да ухвати ваздух, други улеће и наставља. Кад једу, један прича, други једе, па се замене. Ја и Марија у једном тренутку, кренусмо да узимамо јакне, кад се сетисмо да је наша слава. Отишли тек око 3 сата.
___________________________________________________________________
Такмичење које стварно иде брзо
Preuzeto sa http://vukajlija.com