Katanac na raspravu koja je otišla u njegovom smeru. Nema dalje. Od rasprave čini monolog, i ne jebe živu silu. U rangu sa odgovorom „i, šta?“ posle svake rečenice. Svaki nastavak priče je uzaludan. Izgovara se odjednom, kao „jeltakotakoje?“.
-Ti si imao dva lovca na belom polju, jeltakotakoje?
-A…
-I onda si pojeo svog pešaka, jeltakotakoje?
-D…
-I ne možeš konjem da ideš u latinično G, jeltakotakoje? Prema tome, neću da igram, dodješ mi rakiju, pa da se razilazimo k’o ljudi, jeltakotakoje?
-Nemam lepe reči…
Preuzeto sa http://vukajlija.com