Jedna od omiljenih letnjih aktivnosti mnogih srpskih devojaka koje im srozavaju personaliti u minus beskonačno, svaku predstavu o njihovoj inteligenciji konvertuju u status fiziološke tuposti, a eventualni sertifikat Mense im se samozapali.
Jer je Stavros, barmen lokalnog kafića na plaži, a inače sin vlasnika tri apartmana, šesta zgrada od glavne ulice levo ka brdu, u 13. redu od plaže Pefkohorija, baš samo na nju čekao da se pojavi tog vrelog leta i samo njoj je poklonio svoje srce, vrlo rešen da joj potpuno ostane veran i čim se sezona završi doputuje u Srbiju. Pošto je sasvim logično da o tome razmišlja dok je šesnaesti put u tri dana jebe, a zapravo izbedačen što je ostalo još čak sedam dana do sledeće smene, kad će doći naredna tura busom iz Srbije u kojem će se možda naći neka koju je za nijansu teže manipulisati, jer smorio se i on čovek da laže nekog ko tako lako poveruje u sve što izgovori, a sve na onom njegovom retardiranom poluengleskom-polugrčkom, pritom naučivši i tri reči na srpskom gratis, tek da bi joj dokazao kako je zauvek njen.
– Jako mi se sviđaš.
– I ti meni, stvarno nemoj da se opterećuješ zbog svoje prošlosti, meni je to potpuno nebitno.
– Zaista si divan, ja sam samo bila stava da sve treba probati dok si mlad, pa sam malo eksperimentisala.
– Ma jasno, trojke, četvorke, sve mi je to kul, ja sam probao svašta, a sad želim da se skrasim.
– Okej ti je što sam bila sa tvojim najboljim drugom i tvojim bratom u trojci na onoj žurci?
– Ej, okej mi je da su sa tobom bili svi koje poznajem, da sam te zatekao u četvorci između dva finska kepeca i maorskog vrača, da su se svi sveštenici parohije ređali na tebi dok istovremeno vrše satanistički ritual uništenja. Baš sve mi je okej. Mislim, možda jedino… jesi li bila sa Grkom nekad u vezi?
– Jao, jesam, zaljubila sam se u Janisa u Paraliji pretprošle god…
– Završili smo.
Preuzeto sa https://vukajlija.com