Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili… Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva…
-jbt ‘ladno sam se sinoć ubio ko Rus, ko me je doveo kući?!
-pa niko brate, sam si se izgubio, tražili smo te pola sata pa odustali…
-zju, vidi, još sam i dva parčeta pice kupio u Karibiku, da mi se nađe za doručak, samo se ne sećam u kom od ona dva…
Preuzeto sa http://vukajlija.com