Клизи к’о по лоју. Иде као подмазано. Фраза којом се у први план истиче како нека активност напросто лежи одређеном субјекту. Реално, кад се права особа ухвати задатка све изгледа тако лако и једноставно да посматрач стиче погрешан утисак да је то нека лаганица, да је све мед и млеко и да би то могла и моја баба затворених очију док једном руком меша пекмез од шљива. Јeeeeeстe, ал’ кад би се гађали трамвајима. Грешка у корацима, зајеб, велики данак неискуству. Хватајући се у коштац са истим проблемом схвата се да није све као што изгледа, да је потребно добро заврнути рукаве и ознојити муда да би се постигао неки резултат, а да само природни таленат доводи до тога да изведба мајстора изгледа онако шмекерски, лежерно, лаганини, као да је нешто најпростије на свету.
-Брате, знаш шта? Размишљао сам нешто, нема нама леба овако. Да баталимо ми овај посао и да посадимо лепо вутру, имам једну забачену њиву, душу дала за пољопривреду. Засадимо ту за почетак, обрнемо коју туру, развијемо бизнис и Бог да нас види. Јеси видео шта је Зоки све постигао? За шест месеци урадио изолацију на кући, купио Бембару, жени уградио силиконе и ташту послао три месеца у Сијаринску бању. Лака лова, сине, следеће године у ово време бићемо милионери!
-Маре, да те питам ја нешто: Је л’ си луд или ти само испарења ударила у главу? Па не бисмо честито ни почели а пропали бисмо к’о муда кроз поцепане гаће. Није то за нас, за то треба да имаш шлифа, да не кажем јаја. Па није Зоки од јуче, одавно он плива у мутном, има везе, дилове, шеме… Ма њему посао на црно иде од руке, и тако од руке до руке има своје људе, роба иде а кинта само капље. Него зајеби ти те фантазије и додај ми окасту тринаеску, изгледа да сам нашао што шкломбоцна цури код исправљача.
Preuzeto sa http://vukajlija.com