Ona jedna, kritična čaša alkohola posle koje nezadrživo padate u crnu rupu. Iskusniji u piću znaju da je prepoznaju, ali retko ko joj se odupre, jer je u ljudskoj prirodi želja da se sazna šta je sa druge strane.
– Sinoć sam se napio k`o majka. Ček, ček, valjda je to bilo sinoć… Ma nebitno. Znam samo da sam se uneredio k`o tuđ. A lepo sam gledao onu čašicu i znam, ako je ne popijem, otići ću kući kao čovek, na dve noge, a ako je popijem, odo` pod astal.
– I, šta ima pod astalom?
– Jebi ga, nemam pojma, odatle ni sećanje ne može da pobegne.
Preuzeto sa http://vukajlija.com