Грешник и отпадник, те класичан немач појма. Ноћна мора сваког поштеног хедонисте. Тешко за замислити, увредљиво за видети. Да би оправдао ову неприродну радњу, говори за себе да ”кали”. Кали он мој курац. После нектара препечене рајске шљиве маџарке попити легални хемијски отров са чесме? Или, не дај Боже, газирани сок сумњивог порекла? Овај тип не ужива у алкохолу, пије само да се што пре нашљока, а и то ради без икаквог стила, наискап. Не разликује виљамовку од дуње, о кајсији да и не говоримо. Обично први почне да балави, пада под сто и кука како му се соба врти док лежи у продуктима сопствене пегле. Затим плаче што му је ортак рекао да је сиса пре 4 године. Коначно, после 3 сата, заспи широко отворених уста док му се бале лагано скоревају и праве јасан путић до ушију. Болује следећа три дана и заклиње се да више никада неће да се опија ракијом. Оваквог конзумента служимо зозовачом или патином јер за боље и није.
Насупрот овом скрнавитељу, седи поштовалац, зналац и домаћин. Он ужива у сваком гутљају и никада не ексира. Пали цигарету за сваку нову чашицу како би појачао уживање и изоштрио сва чула. Живо учествује у разговору, али је сталожен. Друштво се диви бистрини његових мисли док он са полуосмехом једноставно објашњава смисао живота. Пије често и много, искључиво ракију, а веома ретко мамура. Сваком наредном сесијом, отвара нова врата скривених подрума сирове боемштине. Меродаван да градира, процени да ли се осећа на буре, да ли је довољно одстојала или да ли је боја природна. Чест помоћник казанџија јер воли да испрати процес ”од њиве до трпезе”.
Када баш ожедни и мора да расхлади табарку, у обзир долази једино цимента ладне бунарске воде и то најмање 5 минута након последње конзумације жутог блага. Овог експерта служимо ”дедином за војску” која је архивирана пре 25 година, а у међувремену је војска укинута.
Preuzeto sa http://vukajlija.com