Лорд из сенке. Особа која самом појавом обасја лордизмом крајње нелордски ивент. Бастион скромности у потпуно нескромном курчењу медиокритета.
Он је свестан себе, те неретко остаје по страни. Зна где је позициониран и ни у екстремним моментима не жели се дискредитовати. Он је цар. Крајње циничан, али без џукачких момената… углавном.
Џон јебе и запали пљугу специјално припремљену за ту прилику, кубански увоз, за вишу средњу класу. Он цитира Богарта да то не изгледа труло. Он пенетрира.
– Девојке, ово је мој добар другар, Тончи. Он је цар, студира андрол… Како се беше каже, андрагогију? Не знам шта то значи, али ми вас гледамо већ двадесет минута и на мој наговор вам прилазимо.
– Драго нам је. Само што…
– Не, не. Ништа само. Конобар, репризирај дамама шта желе. Него, јесам ли ти рекао на кога личиш?
– Кога?
– Лорејн Бекел из најбољих дана.
– Мислиш, Лорен Бaкол?
– Исти курац.
:кратка пауза изазвана нелордовим одласком до клоње због пишања и, евентуално, дављења мајмуна зарад смиривања унутрашње тензије:
– Извини, Антоније, драго ми је. Ако си довољно згрожена, можемо отићи до мене. После пишања ће те поредити с неким из друге деценије. Ко зна, тај можда буде и мртав.
Preuzeto sa http://vukajlija.com