Знате га, сигурно. Гледали сте филмове у којима он глуми, а можда сте чак и били те несреће да чујете његов бенд, "Триес секунди до Марса". Да, они метиљави емо панк смарачи. Оно што је за њега карактеристично, јесте да ако си мушко имаћеш неодољиву жељу да га физички повредиш сваки пут када га угледаш на екрану. Једноставно има ту неку пичкасту фацу и педерску ауру. Иако није геј, буди неку сумануту хомофобичност у теби за коју имаш осећај да би нестала само ако би могао да му одвалиш онако јуначку шамарчину преко лица. Да ли је у питању нека љубомора изазвана чињеницом да он "таки, каки је" може да има било коју рибу или је то до његове кењкавости која ти буди порив да аутоматски успоставиш доминацију, није познато. Оно што је сигурно, јесте да је сваки режисер у чијем је филму Џаред глумио, имао о њему потпуно исто мишљење попут тебе.
– Када је Џаред дошао на аудицију за "Борилачки клуб", режисер Дејвид Финчер вероватно није размишљао више од пет минута шта ће са њим. Тако је овај добио улогу лика кога Едвард Нортон уништи од батина, те остатак филма носи маску преко лица. У другом Финчеровом филму прво му спрже фацу, па га убију.
– Мери Херон, редитељка сумњивог сексуалног опредељења, Џекију је, у свом филму "Амерички психо", увалила улогу иритирајућег јапија кога Кристијан Бејл измасакрира секиром.
– У "Реквијуму за снове", Дарен Арновски имао је другачији приступ – дао је Летоу улогу пајдомана кога хероин потпуно разјебе, па фасује гангреницу и одсеку му руку. Такође, кева му прсне, а риба му постане курветина.
– 2004. године, Оливер Стоун, схвативши природу овог глумца, даде му улогу педера који умре на крају.
Опрезспојлери.
Preuzeto sa http://vukajlija.com