Mirna država u zapuštenom delu Azije, za koju mnogi nisu ni čuli. Njeni stanovnici su jedni miroljubivi, porodični ljudi. Nenaviknuti na razlike, tradicionalisti. Jedina stvar zbog koje su se u Sorabiji delili bilo je političko opredeljenje. Vlast se smenjivala na nekoliko godina i sve je savršeno funkcionisalo sve do jednog dana kada je grupa disidenata odlučila da protestuje za svoja prava. Diskriminisani jer vole da jedu sladoled, u Sorabiji zabranjenu hranu odlučili su da protestuju. Digla se velika buka. Jedni su bili za to da ih proteraju. Drugi da ih pobiju. Treći su bili indiferentni. I onda je došao dan protesta. Mirno su počeli šetnju. Partija mladih i neobrazovanih protivnika sladoleda je počela da pravi nerede. Sutradan glavni grad je bio polupan ali su svi pripadnici partije pohapšeni. Jedan po jedan. Na vestima su se smenjivala obaveštenja o kaznama protiv PMINPS, a disidenti nisu dobili svoja prava. Još uvek niste čuli za Sorabiju? I nećete jer ne postoji.
Preuzeto sa http://vukajlija.com