Још један у низу новонасталих израза, врло популаран код одређених припадница женског рода, заштини знак корпоративних девојчица. Означава нешто тако мекано, баршунасто, ма сјајно.
По неком правилу, означава све оно што је у супротности са њиховим карактером. Док су њихови наизглед супиш животи заправо несређени, хаотични, a нерви напeти чак и горе него струне, језици су им наоштрени и бритки попут сабљи, а задњице укочене од константног седења у канцу, толико да им се појавио дислоцирани зип на дупету, иако нису ни стигле да оду до шефа.
Док изгледају као да су са Светим Петром на ти, дубоко у себи предсављају школски пример искомплексиране личности која све ради зарад туђег : „Браво!“ и „Хвала!“, или пак због решености сопствених родитеља да своје неиспуњене жеље и снове испуне кроз живот њих самих. Мице.
Због тога је потпуно јасна тежња оваквих девојака и жена да што пре дођу на одређену позицију, па да кажу и покажу целом свету како то све, заправо и није толико тешко, то је тако једноставно, лук и вода бре, а све се може само ако се хоће. Па се због тога и попну на лаковане љубичанствене штиклице, које су угланцане као купатило моје мајке доместосом, узму своје циклама торбице и замишљају како газе и корачају напред, стављајући читав свет под своје ноге, док се у истом тренутку у реалности само несигурно клате на њима, хватајући се за први зид као последњи ослонац пре пада. Дражесно.
– Jeлена, чујем удала си се?
– Да, зар ти ниси читала о томе у најновијем броју магазина наше фирме?! Било је тако дражесно!
– Мх, па претпостављам да јесте, то и личи на тебе. Кладам се да ти је и муж такав. Овај мој је прави тигар, морам да ти признам. Синоћ је зубима покидао све са мене, било је тако… Ах, три пута смо, једва се држим на ногама, али не могу да дочекам и вечерас.
– :одлази високо подигнутог носа:
Preuzeto sa http://vukajlija.com