Seoska slengara, ne emotivni opis, odmah da se razjasnimo. Preldžija othranjen ovčijim kajmakom, šarenom slaninom i vrućom pogačom. Jak k’o zemlja, strvina i rođeni dvocolaš, rumen, zdrav i nasmejan. On nije rođen za romantiku, od sofisticiranosti zna da se mora obrijati pred odlazak u crkvu, ne pljuvati na prelu i ne ‘sovati pred kumovima i ženskadijom – on je sirova snaga i čelična disciplina, koja bez pogovora dolazi u ispomoć na mobu. Agilnost i tehniku za sporta nikad nije imao, ali uz pešest otkosa stuče dulum i po lucerke i jednim zamahom sekire ruši po dva omanja bukvića, k’o iz pičke. Ne mnogo pametan da filozofira, a dobar k’o hleb da posluša – baš kakav treba. Jedinična mera za obavljanje poslova na selu.
Domaćine, kupio bih dvajs’ metera drva, ali ako može do večeras da se to pocepa i natovari?
Samo kupi gajbaru ‘ladnog i neka žena pripremi mezluka, ja i dva dobra momka ima da to grunemo, a da ne omrknemo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com