Највећа несрећа српскога сељака. Гора и од несреће просечног лика из Турске серије, уз којег српски паор прекраћује време између њиве и вечере. Све оно што је годинама домаћин радио пало је у воду, једним несрећним потезом. Дал је засрао он, или неко од његових укућана потпуно је свеједно, село ће да прича о томе, љага се не може опрати никада. Ни са Феријем у хладној води. Туга је равна осећању Великог вође после испаљивања ћорка на јужне суседе. Ма какви, мало је то. Равна је срећи Ангеле Меркел кад треба насмејана да се слика са Тадићем.
– Ало сине, шта ми учини, крв ти пољубим! Чувао сам те бре ко мало воде на длану! Купио ти малу мотику за први рођендан. Први дан у школу си ишо фрезом, на малу матуру си ишо тракторем! У средњу ниси хтео да идеш, поштово сам ту одлуку, купио сам ти Змаја и узео у аренду још 15 јутара земље. Шта ти би да ми ово учиниш!
– Шта је ћале?
– Каже твоја мајка да је чула по комшилуку да си у амбару силовао ону малу ћеру газда Милисава!
– Нисам је силовао ћале, а и она је седми разред, али друго полугодиште!
– Мрш из ове куће, незахвалниче! Треба село да бруји о теби! Радојка, додај ми пушку!
Preuzeto sa http://vukajlija.com