Кратак и одсечан, звучан пољубац, ниске релативне влажности, у косу, ређе у чело, којим ти неко симболично опрости за глупост коју си управо направио.
– Јој, ја заборавила ово у рерни! Срање, угљенисало се… Тркнућу по друго пиле, а?!
– Ма јок, дај ту паштету, и дођи те цоким!
* * *
– Мама, добила сам јединицу из математике, само зато што сам рекла да је свеска на коцкице! Замисли!
– Нека си сине, и треба. То су квадратићи, сине, дођи те цоки мајка….
* * *
– Тааатааа, Ања је стала у говно и разнела све по тепиху!
– Ања, сине, браво ти га, дођи те ц… чек, јеси и по мојој соби размељала?!
* * *
– Е, замисли шта ми се деси јуче. Кренем лепо, к’о човек да се обесим, прич’о сам ти оно за Милицу што ме истерала и све то, и пази, наместим оно цео сетап, лустер, конопац, уствари оно срање за веш, хоклица… попнем се таман, и ‘ладно ми се омакне та јебена хоклица, паднем доле и цепим главом о радијатор! Глава ме од јутрос растура! Види чворугу! Знаш да ми сада није до бешења ни мало… да немаш аспирин?
– Уф, дођи те цоким.
Preuzeto sa http://vukajlija.com