Пљескавица са комплет свим прилозима које продавац нуди. Изрека “Што је џабе и богу је драго” је једно од животних начела Рома, тако да, ако су већ прилози бесплатни, ред је да се све узме.
Наравно, постоје два начина стављања прилога: Онај где ти продавачица сама стави, а ти причаш и онај где ти само да пљескавицу у лепињи па ти стави шта хоћеш (и кол’ко ‘оћеш). Како Ганци не купују пљеске сваки дан, ред је и да се поједе што више. Реч “дијареја” не постоји у речнику продаваца чарапа на локалном бувљаку, па зато није никакав проблем да се помешају руска и урнебес, мајонез и павлака, вегета и со.
*Напомена: Аутор дефиниције ГАРАНТУЈЕ за аутентичност примера и напомиње читаоцима да ако виде сличну пљескавицу у стварности, окрену лице на другу страну. Дуже гледање овог уништавања пљескавице може да изазове трајне последице као што су аверзија према месу у лепињи.
-Шта ћете од прилога?
-Јел се плаћа то?
-Не.
-Добро. Лука, краставице, парадајз, купус, кепач, мајонез… Шта је ово?
-Пилећа салата.
-И то стави. Унребес, руска, палвака, семф, љуту паприку, алева, љутеница, празилука, ово бело и ово зелено.
-Само то?
-Стави мало со и вегету.
Preuzeto sa http://vukajlija.com