То уопште није сленг, не знам ни да ли је реч, али сам га родио па га волим ко мајка Човића.
Чичољ је посебна врста гадног чиче, израз ми се сам наметнуо када сам на улици приметио појаву једног јадног старог чике, храмао је на десну ногу а на леву је такође храмао али мање, обувен у скореле слепљене вунене чарапе преко којих је навукао балетанке модел леда књажевац, за једну од пета закачио му се целофан од папирних марамица па га вуче, распале панталоне са отвореним шлицом из кога вири оседела пубична вегетација, уместо каиша конопац а на дупету свеже усрано аутентичним и сертификованим говнетом, жута монт јакна деорисана помијама и боранијом из народне кухиње, флаша блоковаче што вири из џепа, комад леба виси са браде тип амфилохије, не мрва него комад, на брковима скорели траг слине и плетена капа на глави, и такав мени хоће да приђе, једном господину и мастеру шумарства па каже
– Дечко
– МРШ ЧИЧОЉУ ГАДНИ ЗАРОЗАНИ, ГЉИВИЦЕ ТИ НА ТАБАНИМА ИМАЈУ СВОЈЕ ГЉИВИЦЕ, СТРАЖА!
Полиција га је одвела па можда и лишила живота од батина јер је сиротиња а то се троши јер је џабе. Говњаивко није у животу имао ништа, али је од свега остао израз “чичољ”.
Ето како они који немају ништа могу много да дају!
Preuzeto sa http://vukajlija.com