Дирљива лепота поцепане спорт чарапе која се у смирај дана пресијава кроз „Филе“ папучу на нози бркатог аутолимара Камена Џингисова док пијуцка кафу са укусом јарчеве гузице у бифеу „Съединението“, Пазарџик. Прдне пешес пута, намигне функционалним оком на конобарицу Кристалину звану Кикенчето, брисне скорелу балу са углова усана и ужива у погледу на спаљену земљу око себе.
Боже здравља, заратиће се, Ниш ће бити наш, има скара с кимом да се пече.
– Назваћу своје чедо Балкан.
– То је једна права барокна бугареска. Усраће га вршњаци од батина док буде похађао школу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com