Pandan staroj narodnoj da se na muci poznaju junaci.
Na žalost, junaci su oduvek bili obični ljudi koji razumeju tuđu patnju i muku. Od takvih ljudi čovek i može da očekuje nesebičnu pomoć, bilo u vidu para, hrane, odeće, obuće… I ono malo što imaju, podeliće.
Naravno, državu boli patka! Iz budžeta se izdvaja dosta para za razne gluposti i manifestacije a kad se pomene priča o retkim bolestima brzo menjaju temu uz obrazloženje kako to nije u njihovoj nadležnosti.
Na pitanje: ” Dokle ste stigli sa razvijanjem fondova za retke i teške bolesti?”, ministar zdravlja pravi tužne face pravdajući se nedostatkom materijalnih i novčanih sredstava koje su povezane sa svetskom ekonomskom krizom.
Bogati koji i daju neki dinar, a neretko i veću svotu novca, ne pojavljuju se u medijima i anonimni su.
Zarad nečijeg zdravlja i sreće, danas neću kupiti cigare, pljesku i pivo.
500 dinara nije mnogo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com