Нико и ништа. А живи живот рокенрол звезде. Буђење у рандом стану непознате лепотице, чешање муда, лењо зевање, па јутарња партија рвања са истом. Одлазак у кафану и “губљење” још једног дана на исти начин. Иако је безначајан делић, може се рећи и бенигни тумор демократски оријентисаног друштва. А ипак анархиста. Не подвлађује се никоме, ради оно што он хоће и како хоће. Степски вук са једном значајном цртом, он не пати, макар се то не види.
Године пролазе, а он се не мења. Жена? Деца? Јок, није он за везивање, а још мање за вођење уредног живота и васпитавање клинчадије. А и нема приходе. Стални је гост познате биртије, практично постаје њен заштитни знак, те и пије на црту. Никад није радио. Живи са родитељима и то му иде на живце. Јединствени примерак Хемингвејштине. Кафана, писање, туча. Само без писања. А можда и са. Уметник у правом смислу те речи. Није алкохоличар већ боем. Потенцијални самоубица. А ни он не на зашто.
И док га појединци карактеришу као пропалог студента Медицинског факултета, већина га и даље сматра за легенду, на конто старе славе. Увек пожељан у друштву јер одише неком узвишеношћу и кад се ваља у сопственој пегли. Бивша фаца која је сјебала свој живот и отишла у другу крајност. Као и многе легенде рока. Бледа сенка некадашњег бића. Његова природа све више излази на видело и изједа мит о Њему. И поред свега и даље је ту. Постоји.
Трагични јунак великог књижевног дела. Хода на ивици смрти али не пада. Само је питање часа.
Preuzeto sa http://vukajlija.com