Место на које могу отићи сви ти љубазни, васпитани, елоквентни младићи по причама њихових тетака, мајки и осталих секача вена за њиховом финоћом. Другар, син, дечко са прејако израженим манирима. Тамо где одлазе сви Стефани Миленковићи – еманације бечких дворанина.
1: Јао мој Милан, љуби га тетка, он мене стално изненађује! Замисли молим те, јуче изашао из кола и превео једног слепог господина преко улице, да га заштити од саобраћаја… Комотно може на Бечки двор…
________________________________________________________________________
1: Не пљуј кроз прозор док возиш… што си љомбер такав
2: Ја могу на бечки двор пичка вам материна… Нека шлајмара ми се залепила за непце, замало се угушим… немате разумевања, само осуђивање…
Preuzeto sa https://vukajlija.com