Она доминира. Она поставља услове. Она ти не дозвољава да се понашаш по сопственој вољи, она управља тобом. Ти отвараш капију док она вози трактор, ти јој носиш воду док коси. Она гледа Цвајту у живом преносу, ти рибаш плочице соном киселином. Она пије пиво, ти пијеш сок. Кад је јебеш, она уствари јебе тебе.
Не дај Боже ником.
– Ћао, хоћеш до мене да се јебемо?
– Ју, што си директна, нисам стигао ни да ти кажем да су твоје очи пучина у коју ћу се отиснути попут Дефоовог јунака, макар доживео његову судбину. Да ћу ти скинути звазде с неба и…
– Пуши курац, ћеш да се јебеш или нећеш?
– ‘Оћу, бре, мало се зајебавам, шта ти је?
– Полази онда, немој да се зајебаваш.
…
– Опа, мечку возиш? Ти то ћале купио?
– Сама сам је купила. На лизинг.
– Ахахаха, на лизинг, сад ми је јасно!
– Не сери и не метафориши.
– У, јеботе, што си ти нека озбиљна. Дај мало, насмеј се, мајку му! Не рече ми како се зовеш.
– Анђела.
– Лепо име, Анђела. Ја сам Рад…
– Слушај, немој више ништа да причаш. Звала сам те да се јебемо, пристао си. Сад кад дођемо, јебаћемо се, можеш да се истушираш, евентуално испушиш ајн цигар и палиш. Ферштен?
– Океј, ферште. Али ниси ми јасна.
…
– У, јеботе! Колики ти је стан! Није ваљда да си и њега на лизинг добила, ако ме разумеш, хехе.
– Хајде овамо, у спаваћу.
– Ајде, Анђо, ако си решила.
…
– Скидај се!
– А могли бисмо мало и да се поиграмо, знаш, ја тебе зубима да скинем, ти мене како умеш. Оно као…
– СКИДАЈ СЕ!
– Добро, бре, шта вичеш, ево скидам се.
– Гут. Лези ту.
– Овде а? Ајде сад се ти скини. Еј бре! Где ћеш? Шта носиш то? Лисице? Е, немој то, молим те, нисам неки љубитељ садомазоа. Дедер онако традиционално да те ја креснем, па да идем кући, има…
– Тишина! Дај вамо руку!
– Ево ти, јебала те рука! Који курац дођох? Немој само неке болештине да ми изводиш овде. Океј, разумем ја да ти имаш неке фетише и то, али ја…
– Ја, зер гут. Не мрдај, лези ту.
– Како да мрдам кад си ме везала!? Шта ти је то? Еј, је л’ ми се чини или ти то вадиш бич? Зајеби то, је л’ ме чујеш. Еј бре! Шта радиш то!?
ТРШ
– Ајјј, бре! Не ударај се, кој’ ти курац? Си нормална?
ТРШ ТРШ
– Тишина! Ниси био добар, следује ти казна! Вичи: „ Их бин унгецоген, штрафе мих!“ Ферштен?
– Ма, батали ти мене! Ти ниси нормална, кеве ми Милијане! Одвезуј ти ово, да идем ја.
ТРШ
– Аааааа! Не ударај ме, пичка ти материна немачка девијантна!
ТРШ ТРШ ТРШ
– Их би унгецоген! Шпрехе, зербишен швајн!
ТРШ
– Аааа! Их бин унцигојен!
ТРШ
– Унгецоген!
– УНГЕЦОГЕН! ИХ БИН УНГЕЦОГЕН!
– Шнелер! Штрафе мих! Казуј!
ТРШ
– АААААА! Штрафе мих, их бин унгецоген!
– Шнелер!
– Ихбинунгецогенштрафемих!
…И тако су до дубоко у ноћ одјекивали ударци бича о голо, мушко месо, да би се касније у буку укључили и звуци употребе разноразних справа и предмета, помешаних са тенор вриштањем престрављеног наивка из стана госпођице Анђеле зване Меркелова…
Preuzeto sa http://vukajlija.com