Alan Smit

Лик у друштву који је увек у запећку. Неприметан. Резервиста. А онда кад улети на терен, поцепа све што може, најебе се кеве противнику и оде да слави са екипом, опет као другопозивац и резерва, иако је иначе херој.

Овај бивши играч Манчестер Јунајтеда се никада није наиграо, али је увек забијао голове и још по нешто. Није оверио једино Фергијеву жену, па се спекулише да ли је разлог његовог одласка из Јунајтеда тај или то што се ваљао са Роналдовом вереницом.

Мићко: Ено га Ђоле Смит.

Станко: Што Смит, брате?

Мићко: Ма исти Алан Смит, јеб’о га отац. Јуче губимо 2:0, он мукица скупљао лопте и тренер га као убаци у 85. минуту и будала звекне три гола. Победимо.

Станко: Не сееери. Ау какав је цар.

Мићко: Ма није то ништа, изашли у град после. И ту он, Цоа, Ђомла, Шоми и ја. Ова тројица манекени, познати фудбалери, возе добра кола, ни ја не заостајем, а Ђоле ем је сув к’о грана, ем је ружан и глуп, а и нема пребијену кинту. И ми ти ту цело вече нападамо рибе и пијемо корпе, а њему буразеру приђу плавуша и црнка и одведу га својим колима у непознатом правцу. Погледај га само како је срећан.

Preuzeto sa http://vukajlija.com