Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.
– Ај у зенба, нема никог!
– А не могу…
– Ајде, ајде! Није ладна вода.
– Ма, не улази ми се…
– Ајде, бре, који ти курац, јеси добила?
– А нисам…
– Шта је онда? Скини панталоне и упадај.
– Нисам понела…
– Купаћи? Па, шта. И ја сам у боксерицама.
– Ма, не купаћи…
– Не носиш гаће? А то ли је мука… Па, што не кажеш. Ево, и ја ћу да скинем. Ајде упадај.
– Океј.
~~~~~~~~~~~~~
– Ћале, излазиш с кевом негде вечерас?
– Ма јок, видиш какво је време.
– Добро је време, шта му фали.
– Киша, бре!
– Ма, каква киша, шта је то… Кишица. Иди, бре, негде с мамом, ниси је 100 година нигде водио.
– Дете, досадан си. А и није ми ни до чега, боли ме глава.
– Дам ти кафетин. Слушај, дао ми другар неке карте за биоскоп, има сто посто да ти се свиди филм.
– А што ти не идеш?
– Не волим ја Адама Сендлера… А и… А и договорио сам се да се видим с девојком вечерас…
– А то ли је мука! Јебем му миша, кажи јебига, па ћемо да искомбинујемо нешто.
Preuzeto sa http://vukajlija.com