Odlučili Mujo i Fata da počnu pisati dnevnike kako bi poboljšali svoj brak. Pišu oni tako mjesec dana, kad Fata jedno nedjeljno popodne upita Muju:
– Jel’, Mujo, a što ti pišeš u taj svoj dnevnik?
Mujo, ni ne gledajući Fatu, odgovori:
– Pa šta je bilo taj dan, šta bi drugo pis’o?
Fata se promeškolji pa reče:
– Evo, recimo, ja jučer nisam baš bila sretna, pa sam napisala ovako:
– U subotu je bio čudan. Bila sam cijeli dan s prijateljicama u kupovini i malo sam zakasnila. Možda je zbog toga bio ljut. Na putu doma sam mu rekla da ga volim. On je samo šutio. Zašto jednostavno i on nije mogao reći da me voli? Kad smo stigli doma osjetila sam da sam
ga izgubila i da ne želi imati posla sa mnom. Cijelu večer je sjedio pred TV-om i nije progovorio ni riječ. Otišla sam spavati. Nakon 10 minuta i on je legao i iznenada je počeo reagirati na moje nježnosti i vodili smo ljubav. Ali sam i dalje imala osjećaj da je odsutan. Mislila sam o tom s njim razgovarati ali on je već bio zaspao. Ne znam što dalje, moj život više nema smisla.
Mujo se nasmija:
– Ajd’ Fato, bona, ne budali, što pišeš romane, sve je u redu s nama …
Fata zabrinuto upita:
– A šta si ti napis’o?
Mujo izvadi dnevnik iz pregiba u fotelji, otvori stranicu i pročita:
– Gled’o tekmu, izgubili, poslije malo jeb’o pa zasp’o.
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com