Човек који у суштини има најбољи посао. Углавном нема нека задужења, и све што ради је гледање тренинга и утакмица. Највише воли да га чекају кад је хала/свлачионица закључана, па да се шепури к’о фазан када долази да откључава. Спремачицама је попут управника, пошто је једини баја. Оне купују кафу и кувају му је у пластичном кувалу увек у исто време. Такође воли да досаду прекрати ракијом или пивом. Способан је и да прокоментарише актуелна политичка и спортска дешавања. Мењање сијалица га не занима, више воли да ради на усавршавању тактике разноразних спортова. Напредовање у служби је његов сан, па се неретко дешава да у селима као најискуснији, после оставке тренера који је из другог места, сам преуме вођење неког тима. Наравно и даље одаје строги утисак стручњака за све. Да његова улога оца и супруга не би испаштала због каријере често се дешава да је цела породица на окупу на радном месту. Временом се одомаће, па се осети и мирис паприкаша из оног његовог ћумеза, тзв. офиса.
на једном тренингу…
-Вид’ коња, па ти мене ништа не слушаш. Не шутирају се тако слободњаци. Лепо, овако, из кецеље, као што је то ономад радио Радивој Кораћ. Какав је то играч био(замишљено)… Еј, вид’ њега, је л’ сам ти сто пута рекао да не утрчаваш на терен кад тата држи тренинг! Ћеро, остављај ту метлу! (вичући)Ало бре жено, опет си стављала лук! Осети се до слободњака! Знаш да сам алергичан!…(наставља са тренингом)… Где сам оно стао? А да, Радивој Кораћ… Играчина…
Preuzeto sa http://vukajlija.com