Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.
– Ајде друга, ето ти га лежећи. Гас, гас, терај у трећу. Кочи!
– Шт…?
– Успори, јебо те отац луди, гледај је! Јаооо, како се утегла, још у наранџастом. Растрго би је, сунце јој јебем. Обожавам наранџасто, још кад су тако младе, мајку му… Јел се курваш ти?
– Молим?
– Разумем те ја, поштен си ти човек, шта ће ти курва. Ајде трећа. Знаш Арсу из Петнестице?
– Зн…
– Ја и он се стално курвамо, зато смо тако и добри ортаци. Мигавац, лево. Какву сам малу навато прексиноћ, одро сам је од курца.
– Да настављам право?
– Пешаци су говна, најгора сорта људи на планети, запамти моје речи… А? Да. Све пизда до пизде. Стани овде, морам тикет да уплатим.
– Шта играте, уторак је?
– Швеска друга, мали, све зицер до зицера.
Preuzeto sa http://vukajlija.com