Ако нас историја, маћеха живота, било чему учи то је да је човек увек био сировина животињских нагона. Увек је гледао за атрибутима плодности, још од Вилендорфске венере, преко свршавања по скулптурама Афродите или Ники Минаж. Тако му је и лепота лица била крајње небитна ако има доброг меса. Јеби га, није свако леп, шта сад, али битно да се може добро јебат.
Тако су и Византинци, то јест Ромеји, потомци старих, учених и болесно перверзних Римљана имали свој сленг за ружну али згодну пичку. Наравно, у духу времена, ако је нека риба авион она је – јелте – васкрс! А спреда је, када је видиш, прави пост. Боље је судржавати се. Али зато кад се окрене навали на васркшњи хас и растури је од живота да три дана не устаје.
Порфирна палата, Цариград:
– О христољубиви и милостиви царе, вратих се из самопроглашеног царства Трапезунтског, од фејл ванаби Ромеја који једино грчки што причају и то као паори они најгори, значи ужас, каже ми неки хартофилакс тамо као фазон не каже се Паралија него Пралеја, ја као матере ти не сери тамо ми је…
– Добро је, Нићифоре, о’лади мало, шта би са Великокомнинком?
– Видех је, мој мили царе. Лепо ме примише, добра им је гајба, ја рекох имате ли коју принцезу за извоз, они ми довели ту неку што је још остала, каже покупили све Ђеновљани и Иверијци. Кажу ево води ову цару.
– И каква је?
– Знате како, узвишени царе, прво је гледам, мислим се није ми јасно што је овако велика фама око тих трапезунтских принцеза. Разрока, зуби слаби, нос као у Ринотмета, а обрве као у Мурзуфла. Ја већ мислим Ђеновљани и Иверијци узели све што ваља. Ја таман да их отерам све у курац кад се млађана окрене…
– И шта онда?
– Видим ја да је спреда пост, а отпозади васкрс. Богме, буља јој као Аја Софија, и ноге и остало све у фулу скроз, није ни чудо што их зову Велике Комнине. Јес да није Зоја Карбонопсина, али ће зато да штанцује наследнике к’о из пичке!
Preuzeto sa http://vukajlija.com