Etalon za bol. I to onu podlu, u odsudnom momentu, kad se kroji sudbina. Maler, baksuz, zajeb. Ma nazovi kako ‘oćeš. Štipa srce k’o dete mekiku.
Neki slegnu ramenima, izuste loša sreća i nastave da giljaju dalje. Drugi, po prirodi kolerici, proklinju Fortunu i očajnički pljuju u nebo, gnevno izazivajući Bradonjino strpljenje.
Opšte je poznato – ko pogodi prečku u finalu, direktno povećava nivo userstva druge ekipe za frapantnih 428%. Iliti, narocki rečeno – gubi meč 100%.
– Sve je teklo glat, do trenutka kad su mi postavili blic pitanje: gde vi vidite sebe za pet godina? Pokušavao sam da se vidim nekako, ma kako bilo, al’ jedino što mi padalo na pamet bilo je prokletstvo mog pokojnog dede: “Setićeš se mene ti za par godina kad me ne bude bilo, bando pokvarena!“ Strefile me njegove reči, ma bole k’o prečka u finalu! Suza suzu stiže, po jedna za svaku nepopijenu rakiju sa njim… Što se razgovora tiče, zablokir’o sam k’o jugić zimi. Doviđenja, pozvaćemo vas.
Definicija napisana za takmičenje “Komparejšn kompetišn“.
Preuzeto sa http://vukajlija.com