Formula kojom opisujemo devojku laganog morala i još laganije moždane mase. Obično ima krupne teleće oči, gleda bezazleno, korak joj je malo raštimovan ali ne toliko da bi se rušila u hodu, lako se zasmeje i još lakše rasplače, ponekad ima krive štikle, gotovo uvek lokne, i apsolutno uvek razgažen gradski akcenat u govoru. Pije koka kolu. Oblači se po buticima ali ne beži ni od Kineza. Kad vozi, na semaforu gleda levo i desno, iako stoji.
– I, šta kažeš, Lana se odselila u Kanadu?
– Novi Zeland, sine, Novi Zeland. Upoznala nekog mornara, Vijetnamca, kad je bila na Lukasu, u junu. Vijetnamac u pristaništu popravljao propeler sa škune, valjda, kažu brod ostao usidren u Baru, tamo niko ne vari propelere, pa došao u Beograd. Vratio se sa propelerom i Lanom…
– Dobar ulov za kosookog.
– Šta je tu problem? Lana se, kao što znaš, uvek jebala na „Dođi da pričamo goli“…
– Kako li se to kaže na vijetnamskom, šta misliš?
– Pojma nemam, možda je Vijetnamac koristio one znake zastavicama, možda Morzeovu azbuku… Lana je poliglota kad je ta rečenica u pitanju. Uvek dođe na razgovor. Gola. I ne bira temu za razgovor…
Preuzeto sa http://vukajlija.com