Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo – sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav – sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Preuzeto sa http://vukajlija.com