Sa vremenom, postaje prava borba sa unutrašnjim demonima.
Upitam sebe: Da li da izađem večeras?
Odgovori iz dubine mog, ili bolje rečeno mojih bića:
Pesimista: Ma biće bezveze, ona će doći sva napucana meni u inat, i čepati se s kim pre stigne, ekipa će se napiti kao i uvek, napraviti frku, kakav sam baksuz prvi ću dobiti flašu u glavu, završtiti u hitnoj, i još će reći da sam ispao pička što nisam ostao do kraja.
Umetnik: Turbo folk! Ni u ludilu!
Mazohista: Ne, ja obožavam da patim kod kuće dok se drugi provode.
Sadista: Mislim da ću gledati grand šou sa kevom. Hehehe.
Materijalista: Da izađem? Sa 10KM u džepu? Kutija pljuga, paket kondoma, 5 pića minimum… Zar ti ja ličim na čarobnjaka?
Sportista: Barsa – Real večeras, naravno da izlazim, ali do dragstora da zbavim grickalica i karton piva!
Lenčuga: Ajd’, al’ za 2 sata, samo da preklopim malo… ZZzzzzZz
…Zbog ovog zadnjeg nikad ne završim definiciju do kraja…
Preuzeto sa http://vukajlija.com