У навијачком свету, популарни жаргон за место одакле се води навијање. Резервисана за утицајније припаднике групе, којима је задатак да својом енергијом покрену масу како би пружили што већу и гласнију подршку вољеном клубу. У неку руку, статусни симбол сваке трибине, јер не може и не сме свако да се пење на шипку (мада је можда ово у данашње време помало дискутабилно).
Претпостављам да назив потиче од чињенице да су некада трибине са највернијим навијачима, док још увек није било столица на њима, биле „прошаране“ такозваним шипкама, где се пењањем на исте добијала могућност да будете „изнад масе“ и да вас већи део трибине јасно види. Данас то није шипка у буквалном смилу, већ представља било коју издигнуту платформу на којој стоји вођа. Гробари су рецимо својевремено у ту схврху имали чувено буре на које се пео још чувенији Чеги.
– Матори, како било данас на текми?
– Ма бежи бре, синак, у пичку материну… попели се неки клинци на шипку, глуме неко лудило… јебо ти такво навијање кад може свако да га води!
Preuzeto sa http://vukajlija.com