Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.
Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима “правде”. Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.
Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за “бољи свет”, апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.
У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.
1 – Добар дан, јесте ли заинтересовани…
2 – Не.
1 – Кажите ми шта вам треба.
2 – Ништа. У ствари, дупли Џек са ледом и кесица цимета ако имате.
1 – Господине, ово је Вумен Сикрет, имате мар…
2 – Ма немој ми рећи.
1 – кет доле низ улицу, 300 метара одавде.
2 – Немој ти мени 300 метара одавде, имаш ли то што сам ти тражио?
1 – Немамо, и бојим се да ћу бити принуђена да зовем обезбеђење ако не изађете из продавнице.
2 – Слободно, у ствари, немој, чекај. Имам још једно питање. Јебеш ли шта? Или је л’ те неко јебе, да формулишем тако, учтивије.
1 – Господин…
2 – А је ли, колико су ти ове танге са трегерима? И купује ли ико то?
1 – То су строго поверљиве информ…
2 – Ахам, а је л’ да ли би могла да их обучеш, да видим како стоје, да знам вреди ли их узимати за моју чиваву.
1 – А?
2 – Немој ти мени а, чивава лаје.
1 – Господине, зваћу об…
2 – А да, заборавих, ово је пљачка.
1 – Молим?!
2 – Шта молиш? Дај ми три велике кесе и…
1 – Ево, ево, уф, истрешћу вам целу касу.
2 – Немој да се трудиш, не требају ми паре.
1 – Него?
2 – Запакуј ми тридесет пари назувица и стотинак гаћа, од тога минимално 28 буду танге, и нек спектар боја буде што шири, 32 нек буду боксерице, не не не те, оне бабске ми требају.
1 – Али господине, немамо те бабске…
2 – Каква је бре ово радња? Ништа, онда скидај своје, оцртава ти се испод тих панталона да носиш ове што чувају и бубреге и јајнике, а богами и грло. Такође, као одштету, мораш да ми даш и нешто по свом избору. Али пази се ако ми се не свиди.
1 – Добро, добро, ево…
2 – Узгред, хоћеш жваку, остале су ми само две?
1 – Нека хвала…
2 – Погрешан одговор, сад се лагано сагни и приђи…
1 – Јоооој, мајко мила… Куд ја баш? Што не Миа, она ради у другој смени.
2 – Полако крени ка мени…
1 – Ево, ево.
2 – И без кукања.
1 – Добро, само полако, немојте се нервирати, све што кажете.
2 – А сад устани.
1 – Молим?
2 – Не узимај га…
1 – Јесте сигурни.
2 – Да.
1 – Стварно?
2 – Понудиш им курчине и не можеш да их одвратиш од идеје, о боже…
1 – Ево устајем.
2 – А сада погледај ка оном прозору…
1 – Гледам.
2 – У ствари немој да гледаш, нема тамо ничега.
1 – Не разумем.
2 – Спрдао сам те све време. Ова киша напољу, па сам ‘тео да се склоним на кратко. Ај здра’о.
Preuzeto sa http://vukajlija.com