Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.
Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број “Блиц жене”.
– Здраво, комшика! Дај ми неки огроман куртон, идем да јебем!
– Коначно и ти да испразниш та набрекла муда. Знаш да бих ти дала ја пичке да се нисам удала скоро.
– Ма где бре, зезам се, које црно јебање… Дај цигаре, ал’ неке јефтиније, да ми остане сутра за ‘леба.
Preuzeto sa http://vukajlija.com