Ni da je moja

0

Исконски капитализам у души нашег човека, пониклог на тековинама комунизма и пароле „туђе нећемо своје не дамо“. Најискреније схватање власништа и капитала као јединог вредног ако је искључиво у личном власништву, било да је у питању особа, ствар, или непокретност.

Село Кљајићево, лета господњег 2007.

мама: Јачеее! Ах!

тата: Уаох!

син: Силази са моје матере! Силази! Шта јој то радиш?!

мама: Аајмее, срамоте!

тата: А не би сад сиша’ са ње ни да је моја, а не твоја!

—————————————————————————

– Вечерас ћу обући ову хаљину.

– Откуд ти то?

– Џорала сам се са Милицом. Ја сам њој дала онај плави комбинезон.

– Заувек?

– Ма не, само за вечерас, да не идемо увек у истом.

– Јој сине, чувај то боље него да је твоје! Немој да је залијеш вином, па да морамо нову узимати.

– Хоћу, мамо. Не бих је боље пазила ни да је моја.

Preuzeto sa http://vukajlija.com