Majku pičku ja

0

Лузерска инфериорност на нивоу Мртвог мора. Сјебао те неко, покисао си као говно на ливади. Тако се, између осталог, и осећаш. Покисло и донекле глупо. Толико да верујеш како јеси глуп, али недовољно да знаш да си глуп к’о курац.

Као вид некакве самоодбране изговараш речи из наслова; тихо, себи у браду. Тако тихо да их једино ти можеш чути. Изговараш са све овим „ја“ које додатно појачава ефекат твоје душевне промрзлости и без којег ова фраза не би била то што јесте.

– Сине, ајде престани да чешеш јаја и гледаш те изумрле птице на Дискаверију. Нађи неки посао, било какав.

– Хоћу, Славице… Мајку пичку ја!

– Дошли сте на разговор за посао инжењера енергетике а не знате шта су левокретни циклус, ветрогенератор и Тромбeов зид. Мислим стварно. Ништа, пошаљите ми ваш СV у току данашњег дана, али оно…

– У реду, хвала још једном… Мајку пичку ја!

– Небитно, љубави. Сваком може да се деси и није то ништа страшно. Не може, па шта. Пробаћемо сутра опет.

– Окрећи се ка зиду и спавај! Мајку пичку ја!

Preuzeto sa http://vukajlija.com